Klavir (Piano), je instrument sa dirkama kod kojeg se ton proizvodi udarom filcem prekrivenim čekićem o metalnu žicu. Zbog svojih velikih tehničkih i izražajnih mogućnosti klavir je jedan od instrumenata sa najbogatijom muzičkom literaturom. Izvođač čiji je instrument klavir zove se pijanista.
Bartolomeo Kristofori, koji je nekad pravio muzičke instrumente u Italiji, smatra se izumiteljem modernog klavira. Napravio je ovaj instrument negde u 18.veku dok je radio u službi princa Ferdinanda Medičia, vodeći računa o njegovim instrumentima. Usavršio je komplikovan mehanički aspekt klavirskog dizajna. Pored toga, smatra se izumiteljem i nekih drugih instrumenata sa dirkama poput ovalnog spineta i spineta.
Različite vrste klavira uključuju: koncertni klavir, pijanino, polukoncertni klavir i električni klavir. Koncertni klavir karakteriše horizontalna raspodela žica i okvira. Isto tako, pijanino je takođe vertikalni klavir koji je mnogo kompaktniji u smislu dizajna. Polukoncertni klavir je poznat po svojoj kraćoj strukturi, visini od oko 85-90 cm. Električni klavir je kraći od polukoncertnog klavira i prepoznaje se po kraćim klavirskim čekićima
Klavir je u mnogome doprineo ljudskom društvu. Odigrao je značajnu ulogu u razvoju zapadnjačke klasične muzike. Pored toga, u velikoj meri je zastupljen na filmu i televiziji. Dalje, koristi se i u džez muzici. Tipičan klavir uključuje rezonantni korpus, žice i mehanizam sa klavijaturom i pedalama. Betoven, Mocart i Hajdn su među najeminentnijim imenima muzike koji su koristili klavir kao instrument. Isto važi i za Johana Bramsa, Feliksa Mendelsona i Roberta Šumana.
U osnovnoj muzičkoj školi klavir se izučava šest godina. U I razred može da se upiše učenik od 9 godina i mlađi.