Harmonika je polifoni i aerofonski muzički instrument sa klavijaturom ili dugmadima. Muzičar na harmonici (harmonikaš) rukama širi i skuplja meh čija vazdušna struja prolazi kroz ventile. Ove ventile kontrolišu harmonikaševi prsti pritiskom na dirke.
Telo harmonike se sastoji iz dve drvene kutije povezane mehom. Veličina i težina harmonike varira u zavisnosti od njenog tipa, broja registara i basova. Sam pritisak na dirke se ne koristi kao izražajno sredstvo, niti se njime kontroliše jačina zvuka, već se za to koristi isključivo pumpanje meha. Razlikuju se tri osnovne vrste harmonika: klavirska harmonika, hromatska sa dugmetima i dijatonska harmonika.
Razvoj harmonike kao instrumenta i porast njene popularnosti među narodima širom sveta pokrenuo je interesovanje i najpoznatijih kompozitora klasične muzike, koji su tridesetih godina prošlog veka počeli da pišu muzičke komade za ovaj instrument. Kompozitori otkrivaju sasvim specifične izražajne mogućnosti harmonike i stvaraju solo i kamerne kompozicije, kao i orkestarska dela u kojima harmonika ima zapaženu ulogu.
U osnovnoj muzičkoj školi harmonika se izučava šest godina. U I razred može da se upiše učenik od 9 godina i mlađi.